Video nadzor, poznat i po skraćenici CCTV, sigurnosni je sistem za zaštitu objekata, imovine i lica. Osnovna uloga video nadzora je da putem snimaka sa kamere pruži vizualni dokaz o narušenoj bezbednosti, provali, krađi i ostalim spornim događajima koji su se desili. Za razliku od protivprovalnih alarmnih sistema, prevencija neželjenih situacija je na drugom mestu. Međutim, moguće je otkrivanje opasnosti u ranoj fazi, dok i samo prisustvo video kamera odvraća potencijalne provalnike od krađe. Takođe, sistem video nadzora je moguće integrisati sa protivprovalnim alarmnim sistemom u zajedničkoj ulozi prevencije neželjenih dešavanja u štićenom prostoru.
Osnovne komponente sistema video nadzora su kamere i snimač, računar ili server mašina u ulozi skladištenja snimljenog materijala. Neki sistemi video nadzora se sastoje samo od kamera koje su 2u1, tj. imaju u sebi i medijum za skladištenje snimaka, te snimač nije potreban (IP sistemi).
Video nadzor je izuzetno značajan i ekonomičan način poboljšanja sigurnosti i bezbednosti lica i imovine, od maloprodajnih objekata, industirjskih kompleksa do objekata javnih i državnih institucija.
Analogni sistemi
Analogni sistemi spadaju u zastarelu tehnologiju koja nema mogućnost snimanja u HD rezoluciji. Međutim, upravo zbog lošijeg kvaliteta slike, moguće je priključiti veći broj analognih kamera na manji medijum za snimanje. Analogni video nadzor savršen je za nekog kome je potreban pouzdan sistem sa puno kamera za nisku cenu, i čije potrebe nisu identifikacija lica, predmeta i drugih detalja na snimku.
Analogni HD sistemi
Analogni HD sistemi su u poslednjih par godina zamenili klasične analogne sisteme video nadzora, koji, preko iste analogne infrastrukture, pružaju mnogo jasniju sliku i veći kvalitet snimaka od starih analognih sistema video nadziranja. HD analogni sistemi, u zavisnosti od proizvođača, prepoznatljivi su i po terminima kao što su AHD, HD-CVI, HD-TVI i drugi. Ovi sistemi su danas najrasprostranjeniji i imaju odličan balans odnosa cena/kvalitet.
Digitalni IP sistemi
Digitalni IP sistemi video nadzora, ili samo IP video nadzor, odgovor je računarske industrije za rešenjima za video nadzor. Zasnovani su na računarskoj i mrežnoj tehnologiji, za razliku od analognih sistema. IP sistemi su kompletno digitalni, tj. slika se digitalno generiše i šalje se putem LAN računarske mreže u digitalnom obliku. Pružaju mogućnost najviših rezolucija i kvaliteta slike zbog velike propusne moći mrežne infrastrukture. Svaka kamera ima svoju IP adresu kojoj je moguće pristupiti preko računara ili smart uređaja.
SVI NAŠI SISTEMI VIDEO NADZORA IMAJU MOGUĆNOST PRAĆENJA PREKO INTERNETA I MOBILNOG TELEFONA.
Kako odabrati pravu kameru?
Da li je kamera za unutra ili spolja?
Kamera za spoljašnju montažu uvek može da se postavi i unutra, međutim, neki modeli kamera su samo za unutrašnju montažu jer nemaju određen stepen zaštite od spoljašnjih uticaja (vlaga i kiša, sneg i led, suviše visoke i suviše niske temperature, otpornost na udarce i sl.). Danas, vodeći svetski proizvođači nude širok asortiman kamera koje poseduju standard zaštite IP66 te se mogu montirati kako unutra, tako i spolja. U slučaju da kamera treba da bude na krovu, gde je konstantno izložena atmosferskim uticajima, preporučljivo je kameru postaviti u posebno kućište koje ima grejače i ventilatore koji se automatski uključuju po potrebi.
Koliko širok prostor kamera treba da prati i koliko je udaljen konačni objekat od kamere?
Fiksni objektiv – 2.8mm, 3.6mm, 12mm
Koristi se u situaciji kada je tačno određena lokacija kamere i definisan prostor od interesa za kameru. Širina objektiva određuje širinu prostora koji kamera prati. Što je objektiv manje veličine, širina prostora koju kamera može videti se povećava.
Podesivi objektiv – varifokal (od 2.8mm do 12mm)
Ovakve kamere poseduju podesiv objektiv za različite potrebe korisnika. Koristimo ih u situaciji kada nismo sigurni koju širinu prostora bismo pokrivali, ili nismo definisali tačnu poziciju kamere. Takođe, ova karakteristika čini ove kamere pogodnim za izmeštanje na druge lokacije u budućnosti.
Da li želite da snimate noću?
Kamere za noćno praćenje poseduju ugrađene infracrvene diode koje se automatski uključuju prilikom slabog osvetljenja i tako omogućavaju kameri da vidi u uslovima slabog ili nikakvog osvetljenja. Ovakve kamere se rangiraju prema daljini koju mogu videti u noćnim uslovima, od 20 metara do 120 metara, u zavisnosti od tipa tehnologije koju kamera poseduje. Novi modeli kamera poseduju tzv. pametne infracrvene diode koje automatski prilagođavaju jačinu osvetljenja koju pružaju. Ovo je veoma bitno jer se jačina svetla prilagođava blizini odnosno daljini objekta koji nadgledate, tako da praćeni objekat nikada neće biti “zabljesnut” svetlom u noćnim uslovima, odnosno biće jasno i oštro prikazan.
Da li će kamera biti izložena širokom kontrastu osvetljenja?
U situacijama gde kamera treba da snima prostor koji ima jako pozadinsko osvetljenje u odnosu na ostali deo kadra, potrebna je kamera koja ima mogućnost regulisanja pozadinskog osvetljenja. BLC, HLC i WDR funkcije omogućavaju smanjenje svetla i izjednačavanje nivoa svetla na slici.
Osnovni tipovi kamera po vrsti kućišta
Bullet (“Bulit” – metak) kamere su dobile naziv po svom valjkastom obliku. Najlakše se montiraju i pogodne su i za unutrašnju i za spoljašnju montažu. Zbog invazivnog izgleda, koriste se više na mestima gde želimo da su primećene, kako bismo smanjili šansu neželjenih situacija. Generalno, imaju mogućnost da daleko dobace i mogu da snimaju po mraku.
Dome ili kupolne kamere su dobile naziv po izgledu kućišta. S obzirom na svoj elegantan izgled, češće se koriste za unutrašnjost objekta i na mestima gde treba da su manje primetne. Takođe, ove kamere mogu biti sa maskiranom kupolom koja ne otkriva na koju stranu kamera gleda, što dodaje na diskreciji ovih kamera. Kupolne kamere su vandalproof, tj. otpornije su na udarce od bullet kamera, te su pogodne za montažu na mestima gde ih je lako dohvatiti. Mogu da se koriste kako u unutrašnjim, tako i u spoljašnjim uslovima, Imaju dobar domet i mogućnost noćnog snimanja.
PTZ (pan tilt zoom) kamere se koriste u najzahtevnijim situacijama. Po izgledu su slične kupolnim kamerama. Poseduju varifokalni objektiv koji se može kontrolisati sa udaljene lokacije, a ugrađen motor im omogućava rotiranje 360 stepeni u krug i 180 stepeni gore/dole. Kontrolišu se direktno korišćenjem tastature ili džojstika.
Takođe, mogu se podesiti da vrše automatske ture, tj. da posećuju korisnički definisane pozicije koje imaju određeni nivo zuma; nakon određenog intervala provedenog na poziciji, kamera se pomera na sledeći kadar. S obzirom na širok spektar mogućnosti, ove vrste kamera su najskuplje.
Kako odabrati pravi snimač?
Po vrsti tehnologije
U zavisnosti da li želimo analogni, analogni HD, ili digitalni IP sistem video nadzora, biramo snimač koji odgovara odabranoj tehnologiji. Kamere koje će se povezati na snimač takođe treba da pripadaju istoj vrsti tehnologije kao i snimač.
Što se tiče analognih HD sistema, kod njih treba uže definisati standard HD tehnologije (HD-TVI, HD-CVI, AHD) i za snimač i za kamere. Npr, ako odaberemo analogni HD snimač, standarda HD-CVI, kamere takođe treba da pripadaju HD-CVI porodici.
Međutim, postoje snimači koji kombinuju više vrsta tehnologija i standarda. Koriste se u situacijama kada želimo da unapredimo postojeći sistem sa dodatnim kamerama, drugačije tehnologije od postojeće. Ovi snimači se nazivaju imenima kao što su hibridni, tribridni ili mešoviti snimači, i igraju značajnu ulogu u uštedi pri nadogradnji sistema.
Takođe, ako želimo da povežemo PTZ kamere na snimač, ili da snimamo i zvuk, treba izabrati snimač koji sadrži potrebne ulaze za to.
Po broju kamera
Snimači, po broju kamera koje mogu da prihvate, dele se na 4-kanalne, 8-kanalne i 16-kanalne snimače. Međutim, neki od gore pomenutih mešovitih snimača mogu da imaju i dodatne ulaze za kamere druge vrste tehnologije. Npr. 8-kanalni AHD snimač + 2 IP kamerina ulaza.
U slučaju da potreba prevazilazi 16 kamera, koristimo više snimača ili IP sistem video nadziranja sa složenom mrežnom infrastrukturom.
Po visini rezolucije
Rezolucija određuje oštrinu slike i meri se u pikselima u formi “broj piksela x broj piksela”. Najviša rezolucija u kojoj snimač može da snima naznačena je za svaki snimač, te je potrebno uskladiti rezolucijsku moć snimača i kamera.
Analogne tehnologije imaju slabu rezolucijsku moć. Pogodne su samo u slučaju kada treba odrediti da li ima nekog ili nečeg na slici ili ne. Analogne rezolucije po nazivima: VGA, D1, QCIF, i 960H kao najveća moguća rezolucija ove zastarele tehnologije (960×540 piksela).
Analogne HD tehnologije imaju dobru rezolucijsku moć i mogu služiti za prepoznavanje lica, tablica i ostalih detalja na snimku. Analogne HD rezolucije idu od 1 megapiksel, pa do 8 megapiksela, a standard današnjice su rezolucije HD Ready – 1 MP (720p, 1280×720) i Full HD – 2 MP (1080p, 1920×1080).
IP tehnologije nam omogućavaju najviše moguće rezolucije, a trenutno je najviša 12 megapixela, tj. 4000×3000 piksela. Ove rezolucije se koriste u situacijama gde su nam potrebni najsitniji detalji za najširi kadar, kao što su veliki javni događaji, saobraćajne raskrsnice, trgovi i sl.
Projektujemo i ugrađujemo pouzdane sisteme video nadzora vodećih svetskih proizvođača, u svim kombinacijama navedenih karakteristika, kako bismo odgovorili na različite potrebe korisnika. U slučaju da niste sigurni kakav sistem Vam je potreban, naš tim zna.
